Pčelica
Pčelica
Maslacak
Maslacak
Ruza na kisi
Ruza na kisi

Quercus robur – Hrast lužnjak


Quercus robur – Hrast lužnjakHrast lužnjak je listopadno drvo koje pripada familiji Fagaceae. Rasprostranjeno je gotovo u čitavoj Evropa, Kavkaz i Mala Azija. Dostiže visinu do 50m, sa prečnikom stabla i do 3m. Hrast lužnjак је dugovečno drvo i može dostići starost i do 2000 godina. Krošnja mu je široka, nepravilna i dobro razgranata. Cveta sa listanjem u aprilu i maju. Plod hrasta je žir svetlosmeđe ili žućkaste boje koji sazreva krajem septembra ili početkom oktobra.

Hrast lužnjak raste obično u ravnicama i dolinama na dubokom, peščanom ili ilovastom, plodnom, svežem ili vlažnom zemljištu, gde se ponekad i povremeno plavi. Osetljiv je na kasne mrazeve, ali može da izdrži visoke temperature.

Hrastovina je tvrda, žilava, vrlo trajna i dobro se obrađuje. Koristi se za različite svrhe: kao građevinsko drvo, za železničke pragove, grede i stubove. U unutrašnjem uređenju, od nje se izrađuju različite vrste podnih obloga, izrađuju se stepenice i nameštaj. Visokokvalitetna hrastovina se koristi za izradu furnira, a od nje se izrađuju i vrlo kvalitetna i cenjena burad. Osim toga, ona je i jako dobro ogrevno drvo.

Lekovita svojstva

U narodnoj medicini odavno je poznato da  hrastova kora ima široku primenu. Tanini i flavonoidi glavne su sastojci koji  sprečavaju upalu. Čaj od hrastove kore pomaže kod lakših proliva i blažih želučanih smetnji. Čaj od mladog hra­stovog lišća preporučuje se sla­bim ljudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bo­lesnicima koji boluju od srčanih bolesti. Kafa pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis i dr. Kafa od žira preporučuje se za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih hemoroida.

Najstarije drvo u Beogradu je upravo Hrast lužnjak koji se nalazi na Cvetnom trgu . Predstavlja jednu od 33 zaštićene vrste u Beogradu. Visok je 25 metara, obim krošnje mu je 19 metara, starost 200 godina. Ostatak je nekadašnje hrastovo-jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do parka Manjež.

Simbolika

Simbol je otpornosti i čvrstoće. Hrast je u starim indoevropskim religijama poznato drvo boga gromovnika. Hrast je sveto drvo starih Slovena, što je kod Srba dobrim delom sačuvano i nakon primanja hrišćanstva. Kod Srba se i danas koristi za badnjake, a stari običaj da se pod hrastom održavaju zborovi je u vezi i sa verskim uvažavanjem toga drveta. U toku turske vladavine Srbi su se zarad molitve, u nedostatku crkava, okupljali oko osvećenih hrastova – zapisa(1).

Stari su ljudi smatrali da je hrast sretno drvo, te su verovali da se u njegovoj krošnji povremeno skupljaju dobre vile.

I u hršćanskoj mitologiji hrast zauzima vidno mesto, jer je upravo od drveta hrasta bio načinjen Hristov krst.



(1)Zapis je, u Srbiji, drvo koje predstavlja svetinju za selo na čijem području se nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen. Veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Na njega se ne sme penjati ili pod njim spavati, plodovi mu se ne smeju kidati niti grane lomiti. Čak ni same od sebe otpale grane se ne smeju sakupljati.

 

 
comments powered by Disqus
Beta OMS
EurActiv Srbija
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije najvilo je da će do kraja 2015. uraditi prvi Nacionalni akcioni plan za adaptaciju izmenjene klimatske uslove.Taj nacionalni plan će sadržati i detaljnu analizu finansijskih potreba i mogućnosti za sprovodjenje mera adaptacije i to ...
Facebook Facebook
Pratite nas na društvenim mrežama

FOTO GALERIJA