Pčelica
Pčelica
Maslacak
Maslacak
Ruza na kisi
Ruza na kisi

Energo zelena: Propisna prerada 30 odsto animalnog otpada

Energo zelena: Propisna prerada 30 odsto animalnog otpadaU Srbiji se od oko 250.000 tona životinjskog otpada, koji se godišnje stvori, propisno sakupi i preradi oko 30 odsto, dok za ostatak otpada ne postoje pouzdani podaci o načinu njegovog zbrinjavanja, pokazale su analize kompanije Energo zelena iz Indjije.

"To što ne može da se udje u trag 70 odsto životinjskog otpada u Srbiji, zaista utiče na poslovanje nase kompanije koja ne dobija sirovinu za preradu, ali veoma utiče i na kvalitet životne sredine u Srbiji", izjavio je direktor kompanije Energo zelena Tom Hanson, koja jedina u zemlji i regionu, osim Hrvatske, po standardima EU preradjuje opasan životinjski otpad.

On je u intervjuu ekološkom sajtu agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs) istakao da pravilan tretman opasnog životinjskog otpada predstavljaju uslov za održiv razvoj poljoprivrede svake zemlje, a pre svega za razvoj industrija mesa i mleka.

Hanson je objasnio da u procesu zbrinjavanja životinjskog otpada u Srbiji, uprkos zakonskoj regulativi koja je uskladjena sa onom u EU, postoji problem zbog nedosledne primene Pravilnika o načinu razvrstavanja životinjskog otpada i postupanju sa različitim sporednim proizvodima životinjskog porekla, odnosno zbog mešanja životinjskog otpada različitih kategorija.

"Prvi i najvažniji korak u tretmanu životinjskog otpada, odnosno sporednih proizvoda životinjskog porekla, jeste obeležavanje i razdvajanje otpada na prvu, drugu i treću kategorije", kazao je on i dodao da je otpad iz kategorija jedan i dva opasan za ljude, dok onaj kategorije tri nije.

Hanson je pojasnio da mast, mesno i koštano brašno, koji se dobijaju preradom životinjskog otpada kategorije jedan, mogu da se koriste isključivo za proizvodnju energije, odnosno za sagorevanje i biodizel, dok se ti proizvodi iz otpada druge kategorije mogu koristiti kao djubrivo.

Direktor Energo zelene je dodao da se mast, mesno i koštano brašno, nakon prerade životinjskog otpada iz kategorije tri mogu upotrebiti kao hrana za kućne ljubimce i ribe, ali i pri proizvodnji gumenih bombona, farmaceutskih proizvoda, lakova za nokte, karmina.

Po njegovim rečima, zbog tih specifičnosti proizvoda koji se dobijaju preradom otpada, razdvajanje i stroga kontrola u svim fazama i prikupljanja, transporta i prerade otpada je obavezna.

Hanson je istakao da problem u Srbiji predstavlja i to što su troškovi zbrinjavanja životinjskog otpada za kategorije jedan i dva mnogo veći od onih za kategoriju tri, što dovodi do toga da se otpad različitih kategorija meša zarad umanjenja cene zbrinjavanja, a da istovremeno izostaje adekvatna kontrola države.

Kako je naveo, postoji i nelojalna konkurencija lokalnih kafilerija, kojima upravlja, a u isto vreme ih kontroliše veterinarska služba, a koje su bez ekonomskog opravdanja snizile cenu zbrinjavanja opasnog životinjskog otpada kategorija jedan i dva, sa 180 na 50 evra po toni, baš u vreme kada je Energo zelena počela da radi u Srbiji, u prvom kvartalu 2013. godine.

"U situaciji kada cena gasa za preradu jedne tone životinjskog otpada dostiže cenu od 37 evra, nema ekonomske logike da cena za prikupljanje, transport i preradu iznosi 50 evra po toni", kazao je on navodeći da cena prerade u Bugarskoj iznosi 155 evra po toni, u Hrvatskoj 195 evra, a Rumuniji 220 evra.

Hanson je naglasio da su druga postrojenja za preradu otpada kategorija jedan i dva u Srbiji, a kojima upravlja država, veoma stara i da nisu usaglašena sa zakonom, zbog čega, kako je ocenio, predstavljaju pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

"Iako smo nekoliko puta podnosili zahtev nadležnim službama, nikada nismo dobili dokaza da ova postrojenja imaju neophodne dozvole", rekao je on.

Kako je ukazao, postrojenje u Ćupriji je bilo i zatvoreno pre posete EU zvaničnika u junu prošle godine, da bi ponovo bilo otvoreno mesec dana nakon toga kao postrojenje za preradu žibotinjskog otpada kategorije tri.

"Postrojenje za preradu otpada kategorije jedan iz Sombora još uvek radi uprkos brojnim prekršajima i obećanjima nadležnog ministarstva da će ga zatvoriti", rekao je on.

Hanson smatra da država, odnosno Uprava za veterinu, ne može da upravlja tim postrojenjima u Ćupriji i Somboru, a da istovremeno nepristrasno bude zadužena za njihovu kontrolu.

Ukoliko veterinarska inspekcija, kako je kazao, ne kontroliše detaljno i strogo obeležavanje i razdvajanje životinjskog otpada po kategorijama, sav otpad koji se stvori u Srbiji po automatizmu postaje kategorija jedan, odnosno opasan životinjski otpad.

"Ako se ne može garantovati da životinjski otpad kategorije tri ne sadrži otpad kategorije jedan, onda se ne može garantovati ni bezbednost hrane u Srbiji", rekao je on.

Hanson smatra da u Srbiji hitno mora da se obezbedi obeležavanje i razdvajanje otpada različitih kategorija, kao i da veterinarske službe kontrolišu otpad na mestu njegovog nastanka.

"Hitno treba zaustaviti i nelojalnu konkurenciju, jer sakupljanje i prerada otpada iz kategorije jedan nije moguća ukoliko se tolerišu žestoke neregularnosti, kao što su bacanje prikupljenog otpada bez tretmana ili falsifikovanje transportnih dokumenata, da se ne bi deševalo da se jedna tona otpada provuče kroz papire, a u realnosti isporuči i zbrine 300 kilograma", naglasio je direktor Energozelene.

Po njegovim rečima, potrebno je barem privremeno i da se obustavi rad postrojenja za preradu otpada iz kategorije tri, jer ne postoji garncija da se u Srbiji kategorija tri ne meša sa kategorijom jedan i dva, a država bi trebalo da pripremi i master plan za sakupljanje otpada kategorija jedan i dva u udaljenim mestima i malim farmama, sa manje od devet komada stoke.

Značaj pravilnog zbrinjavanja otpada i važnosti postojanja sertifikata i standarda EU u oblasti zvrinjavanja životinjskog otpada, po Hansonovom mišljenju, pokazalo se nakon nedavnih poplava, kada je Energo zelena sakupila, transportovala i zbrinula oko 1.000 tona životinjskog otpada iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Hanson je podsetio da je fabrika Energo zelena belgijska grinfild investicija, vredna 21,5 miliona evra, sakuplja i preradjuje opasan životinjski otpad koji se stvara u klanicama, pri preradi mesa, ali i u trgovinskim lancima, mesarama, na farmama.

Naglasio je i da Energo zelena nije kafilerija koja spaljuje životinjski otpad i tako zagadjuje životnu sredinu, već fabrika koja na visokim temperaturama stvara sterilne proizvode koji se koriste kao energent ili djubrivo, bez stvaranja dodatnog otpada i sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda.

"Projektovani kapacitet Energo zelene je 150.000 tona otpada godišnje, ali je on sada iskorišćen sa samo 18 odsto, što znači da se godišnje preradi samo 27.000 tona opasnog otpada", kazao je Hanson.

mmc/sas


Izvor : (Beta)

 
comments powered by Disqus

Zeleni kalendar

<< Prethodni
Februar
P
U
S
Č
P
S
N
 
 
 
 
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
Beta OMS
EurActiv Srbija
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije najvilo je da će do kraja 2015. uraditi prvi Nacionalni akcioni plan za adaptaciju izmenjene klimatske uslove.Taj nacionalni plan će sadržati i detaljnu analizu finansijskih potreba i mogućnosti za sprovodjenje mera adaptacije i to ...

"Moja zelena Srbija" je konkurs amaterske fotografije prirode čiji je cilj promovisanje zaštite životne sredine.

Pravo učešća na konkursu imaju svi koji se bave fotografijom, a poseban akcenat je stavljen na društveno angažovane fotografije kojima će se pored prirodnih lepota, ukazati i na ekološke probleme Srbije.

Fotografije koje profesionalni fotografi agencije BETA ocene kao najbolje, bice nagradjene vaučerom od 3.000,00 dinara za kupovinu u Garden Centru i vaučerom od 2.000,00 dinara za kupovinu u knjižarama Vulkan. Takodje, biće objavljene u glavnom slajderu veb sajta Zelena Srbija.

Prilog veličine do 3 MB, minimalne rezolucije 1024x768 (1 megapiksel) koji treba da sadrži naziv fotografije, mesto odakle potiče kao i ime i prezime autora, treba poslati na adresu

mojazelenasrbija@zelenasrbija.rs

Fotografija mora biti izvorna, bez intervencija u vidu montaže ili grafičke obrade dela koje menjaju kompoziciju i elemente. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada (kolor korekcija i kontrast).

Fotografija može biti snimljena u analognoj i digitalnoj tehnici, mobilnim telefonom ili profesionalnim aparatom.

Učesnik mora biti autor fotografije ili nosilac autorskih prava.

Maksimalan broj fotografija koje jedan autor može poslati je 5 mesečno.

 

Konkurs "Moja zelena srbija"

 Ciscenje korita  Pravac suma  Seoska susara  Cvet  Suncokret  Trava 2  Lokvanj  Gozba  Fotografija br. 5  Fotografija br. 4
Facebook Facebook
Pratite nas na društvenim mrežama

FOTO GALERIJA